Tokom protekle decenije, potraga za automobilima koji se “sami voze” uzburkala je maštu javnosti i inspirisala i unapredila neviđenu saradnju između proizvođača automobila i tehnoloških inovatora. Prognoze mnogih predviđaju da će do 2030. godine jedno od deset vozila biti u potpunosti autonomno. I sami smo svedoci neprestanog usavršavanja i napredaka u automobilskoj industriji sa svakom novom generacijom, neminovan je rast kretanja ljudi koji koriste prevozna sredstva, da li lična ili javna, te nas, stoga, verovatno ne bi začudilo, da svedočimo možda i jednom od najinovativnijih izuma današnjice.
Vozila su bitan deo života većine svih nas, pa se tako može reći da u velikoj meri zavisimo od njih, već od ranih jutarnjih časova, počevši od odlaska na posao, pa do onih poslepodnevnih, kada se sa istog vraćamo. Ukratko, prevozna sredstva koja su predodređena da nas prebace sa jednog mesta na drugo, i ujedno bezbedno vrate na početnu lokaciju. S obzirom da je njihovo korišćenje u neprestanoj ekspanziji, povećao se i rizik od saobraćajnih gužvi, nezgoda, što dovodi do toga da svake godine imamo preko milion smrtnih slučajeva u svetu izazvanih vožnjom. Kao odgovor na pomenute, ali i mnoštvo drugih posledica na ovakav način stvorenih, javlja se želja za što većom bezbednosti, ekonomičnosti i odrastanjivanja ljudskog faktora u vožnji. Dolazi do sve većeg umetanja kompjuterizacije uz implementiranje senzora i naprednih upravljačkih sistema u ovaj vid industrije koji omogućavaju minimalno učestvovanje čoveka u vožnji ili u potpunosti bez njega. Tako nailazimo na pojam autonomno vozilo, sa mnoštvom sinonima – robotizovano, kompjuterizovano, vozilo bez vozača, automatizovano, samovozeće vozilo i sl.
Kako bismo definisali autonomno vozilo?
Autonomno vozilo je vozilo koje je sposobno da oseti okolinu i radi bez upravljanja ljudi. Vozač nije obavezan da preuzme kontrolu nad njim u u bilo kom trenutku, niti je neophodno da uopšte bude prisutan. Ovakav izum može da se kreće svuda gde i tradicionalno vozilo i da radi sve što radi i iskusni ljudski vozač. Najbitnija njegova odlika jeste veštačka inteligencija (robotika), a uz nju ide i senzorska tehnologija koja uključuje: radar, računarski vid, GPS, LIDAR/LADAR, ali i ultrazvučne senzore. Ovakvo vozilo vodi se načelom „oseti, planiraj, zatim deluj“, tako što za početak svojim senzorima sakuplja informacije o spoljašnjem svetu i svemu što je u njegovom delokrugu. Nakon toga, unapređenim algoritmima procesuira iste te podatke, što dovodi do odluke koju treba da donese. Podaci koje senzori detektuju koriste se za planiranje rute, dok se ona određuje pomoću preciznih GPS mapa, bolju percepciju, navigaciju, ali i izračunavaju udaljenost od svake prepreke koja im može stati na put. Sve se dešava automatski uz pomoć kompjutera u vozilu koji izdaje naredbe za upravljanje istim.
Po svemu sudeći, ovako inteligentna mehanika može i da uštedi gorivo, smanji emisije, olakša protok saobraja, poboljša transport i usluge snabdevanja. Štaviše, budućnost autonomnih vozila navodno obećava da će spasiti milione života svođenjem nesreća uzrokovanih ljudskom greškom na minimum, čineći iskustvo vožnje u isto vreme i bezbednim i prijatnim.
Zvuči neverovatno, zar ne?
Klasifikacija nivoa autonomnih vozila
Danas su ljudi veoma nepoverljivi i ne žele da daju potpunu kontrolu nad vozilom kompjuteru. Iako veoma mali broj ljudi zaista želi da doživi vožnju u potpuno autonomnom vozilu, organizacija Društvo automobilskih inženjera (Society of Automotive Engineers) definisalo je 5 nivoa autonmnosti koji se numerički prikazuju od 0 do 5. Radi se od sledećim nivoima:
- Nulti nivo (0) – Ovde spadaju vozila koja nemaju nikakav stepen autonomije, kojima komanduje čovek i upravlja pravcem, kočnicom, gasom. Ovo je zapravo manuelna vožnja, jer su svi aspekti u rukama vozača koji diktira tempo vožnje.
- Prvi nivo (1) – Tu spadaju vozila koja su skoro dve decenije na tržištu, a radi se o sistemima koji pružaju pomoć vozaču. Imamo funkcije olakšavanja vožnje, pomoću servo volana i kontrole ubrzavanja i usporavanja. Ali, ova funkcija nije automatska, jer vozač odlučuje sam, uključivanjem neophodne funkcije. Primer ovakvog sistema su tempomat i sistem za održavanje u traci. Većina modernih vozila ulazi u ovu kategoriju.
- Drugi nivo (2) – Na ovom nivou, dve ili više funkcija rade zajedno, umanjujući potpunost kontrole koju vozač ima na nultom nivou. Javlja se automatsko kočenje u nuždi, ali vozač mora u potpunosti da bude posvećen vožnji, iako se primećuje postepeno prenošenje kontrole s čoveka na mašinu.
- Treći nivo (3) – Ovaj stupanj karakteriše samostalno upravljanje vozila, u kontekstu ubrzavanja, usporavanja i praćenja okoline vožnje. U određenim situacijama i okolnostima može izvršavati sve aspekte vožnje, mada je i dalje potrebno prisustvo vozača. Ovako nešto bismo mogli nazvati uslovnom autonomnošću i velikim napretkom u odnosu na prethodni nivo. Vozač i dalje mora biti usredsređen na put, i u pripravnosti da preuzme kontrolu nad vozilom u bilo kom trenutku ako situacija tako nalaže.
- Četvrti nivo (4) – U ovoj fazi govorimo o visokoj autonomnosti, gde se slobodno može reći da čovek nije neophodan. Mada, iako vozilo može samo da kontroliše i obavlja svu vožnju, vozač po potrebi interveniše i preuzima komande. Ovakav vid vozila trenutno se ispituje i testira na putevima.
- Peti nivo (5) – Ukratko, potpuna autonomnost, što znači izvršavanje svih funkcija, u različitim uslovima od strane vozila, bez ičije pomoći. Na ovom nivou, ljudi su samo putnici i ništa više. Kamioni i automobili još uvek nisu dostigli ovakav nivo, ali postoji prevoz koji je već primenjen na određenim mestima. Primer bi bile vazdušne luke koje prevoze putnike sa jednog terminala na drugi bez vozača.
Ovo je samo delić mnogobrojnih karakteristika i pogodnosti koje bi nam ovaj izum pružio, pa opet možemo da zaključimo da autonomna vozila poseduju veliki potencijal da promene svet u kome živimo i postave nove standarde. Ona se prvenstveno javljaju kao odgovor na bezbednost u saobraćaju, a njihov razvoj bi upravo mogao doprineti vožnji bez greške na putevima, uz sagledavanje svih mogućih faktora koji bi mogli uticati na nesmetanu vožnju. Budućnost kao takva bi mogla da transformiše živote ljudi , pa čak i utiče na urbanizam i izgradnju gradova i saobraćajnu infrastrukturu. U tom slučaju, vozilo nam neće biti od koristi samo za prevoz od tačke A do tačke B, već će predstavljati prostor za uživanje, rad, međusobnu interakciju. Ovakva čudesna tehnologija, polako ali sigurno uzima maha, i postaje komercijalno pristupačna. Ona pruža odgovore na neke od najvećih socijalnih problema u našem društvu – crne brojke saobraćajnih nezgoda, bezbroj sati izgubljenih u saobraćajnim gužvama, probleme sa parkiranjem, pružanje podrške starijima i osobama sa invaliditetom, uvećanje kapaciteta puteva, štednja goriva, umanjenje emisije štetnih gasova i još mnogo drugih stvari.
Autonmno vozilo bi bilo najradikalnija promena koja se dogodila u kopnenom saobraćaju od kada je stvoren međudržavni sistem autoputeva. Pitanje je samo koliko je čovečanstvo spremno na ovako veliki korak. Da li će san postati java ili je ovo mnogo komplikovana slagalica i težak izazov, ostaje nam da vidimo.
Šta vi mislite?